- Približite nam malo koncept iza “Lead the Shift” događaja i filozofije i strategije koja stoji iza njega?
Aleksandra Đurđević: „Lead the Shift” za nas nije bio klasičan interni događaj o AI-u, nego početak promene načina na koji radimo. Nismo želeli da objašnjavamo tehnologiju, fokus je bio na tome kako se koristi i šta konkretno menja u svakodnevnom poslu. Ideja događaja bila je da kolegama približimo zašto je danas ključna promena mindseta, i to počev od lidera, jer ako lideri nisu prešli taj put, promena ostaje bez smera. Nastavljamo da radimo ono u čemu smo dobri, ali način na koji to radimo mora da se menja, i to mnogo brže nego ranije. Ovo je tek početak. Sada prelazimo na konkretan rad, kroz AI tim, mentore i primenu u svim našim kompanijama.
- Kako izgleda “AI-ready” organizacija iznutra – šta ste morali da promenite u načinu rada timova da bi AI zaista bio usvojen, a ne samo implementiran?
Ivana Slović:“AI-ready“ organizacija nije ona koja ima najviše alata, već ona koja je promenila način rada. Najveća promena koju smo napravili odnosi se na vlasništvo nad inicijativama. Prešli smo sa centralizovanog modela na pristup u kome biznis prepoznaje probleme i vodi realizaciju, dok centralni AI tim obezbeđuje metodologiju, pravac i podršku, kao i rad na strateškim i skalabilnim inicijativama.
To znači da ideje više ne dolaze “odozgo”, već iz konkretnih procesa i potreba kompanija. Da bismo taj model učinili održivim, uveli smo jasna pravila: svaka inicijativa mora da ima definisan problem, vlasnika u biznisu, dostupne podatke i merljive KPI-jeve. Bez toga ne ulazimo u realizaciju.
Paralelno, radimo na edukaciji kao ključnom stubu. AI uvodimo kao novu poslovnu pismenost, nešto što nije rezervisano za IT, već za sve koji donose odluke i upravljaju procesima. Uz to, jačamo tehničke kapacitete i postavljamo data i AI temelje koji omogućavaju dugoročnu održivost.
Na kraju, možda i najvažniji element je kultura. Veštačka inteligencija ne može biti nametnuta, ona mora biti prihvaćena. To podrazumeva spremnost na eksperimentisanje, učenje iz grešaka i kontinuirano unapređenje načina rada. Tek tada AI prelazi iz faze implementacije u fazu stvarne upotrebe.
- U praksi, gde je Delta Holding već napravila najkonkretniji pomak zahvaljujući AI-u?
Ivana Slović: Najkonkretniji pomak koji smo napravili nije vezan za jedan izolovan „use case“, već za fazu u kojoj se danas nalazimo kao organizacija. U prethodnom periodu smo intenzivno radili na različitim inicijativama, učili kroz praksu i, možda najvažnije, shvatili gde se zaista stvara vrednost, a gde AI ostaje samo na nivou ideje ili eksperimenta.
Danas imamo mnogo jasniju sliku šta AI jeste, ali i šta nije. Interno smo značajno podigli nivo znanja i razumevanja, a paralelno se razvilo i tržište, što nam omogućava da radimo sa zrelijim partnerima i pristupima. Stvorili smo i tehničke preduslove za ozbiljniji rad, od infrastrukture do pristupa podacima, što je ključno za bilo kakvu skalabilnu primenu.
Ipak, najvažnija promena je u načinu razmišljanja. Ljudi su prepoznali potencijal i mogućnosti koje AI donosi, postoji jasna podrška menadžmenta i snažna vera da govorimo o pravcu koji vodi ka „AI-driven“ kompaniji. Uhvatili smo momentum, otvorili smo prostor da razmišljamo drugačije i da inicijative posmatramo kroz realnu poslovnu vrednost. Upravo zato danas ne čekamo promenu, već aktivno radimo na tome da je vodimo, kroz kombinaciju strateških projekata i svakodnevnih unapređenja operativne efikasnosti.
- Šta je bio najteži trenutak u ovoj transformaciji – otpor, nerazumevanje ili nešto treće – i kako ste ga prevazišli
Aleksandra Đurđević: Mislim da najveći izazov nije tehnologija, nego način razmišljanja. Kako smo odlučili da ova promena krene od lidera, jasno je da to nije jednostavno. Neki ljudi su odmah radoznali i žele da uče i istražuju, dok drugi veruju da već imaju odgovore i tu se zapravo vidi gde je pravi izazov. Ne govorimo o klasičnom otporu. Više o navikama, o načinu na koji smo godinama radili i donosili odluke. Sećam se trenutka kada smo predstavili prvi konkretan AI alat timu koji izuzetno dobro radi svoj posao i upravo tu je nastala najveća tišina. Ne zbog straha, nego zbog pitanja: „A šta je onda moja vrednost?” To je trenutak koji te navodi da kao lider budeš veoma pažljiv u tome kako vodiš promenu. Ono što nam ide u prilog jeste kultura učenja i otvorenosti koju već imamo u Delti. Ali za AI je potreban dodatni iskorak, da budemo spremni da preispitamo čak i ono što danas radimo dobro, i da krenemo i kada nemamo sve odgovore.
- Kako izgleda odgovornost lidera u AI eri – da li se ona danas meri drugačije nego ranije?
Aleksandra Đurđević: AI ubrzava procese, ali ne preuzima odgovornost. Odluke su i dalje naše. Zato je odgovornost lidera danas veća, ne manja. Dodaje se još jedan sloj: da razumemo kako koristimo alate i kako proveravamo ono što dobijamo. Odgovornost sada uključuje i razumevanje ograničenja alata koji ti pomažu. Ne možeš potpisati odluku i reći: “to je predložio AI”. Koristiti ponuđena rešenja bez preispitivanja i kritičkog razmišljanja može biti veća šteta nego korist. Lider u AI eri ne mora da zna sve, ali mora da zna šta pita i zašto.
- A kako nove okolnosti menjaju način donošenja odluka?
Uveli smo princip da svako pitanje prvo preispitamo: da li može brže, bolje ili drugačije uz AI? Suština liderstva se nije promenila, odgovornost je i dalje na nama. Ali način donošenja odluka jeste. Danas odluke mnogo brže zastarevaju. Ako čekamo predugo, propuštamo trenutak. Zato lideri moraju da budu agilniji i spremni da rade sa manje sigurnosti nego ranije. AI ne donosi odluke umesto nas, ali nam pomaže da brže dođemo do njih. Ključna promena nije samo u brzini rada, nego u načinu razmišljanja. I ono što vidim u praksi je da ovo nije pitanje senioriteta — često je najveća promena potrebna upravo najiskusnijima.
- Koliko je izazovno balansirati između brzine implementacije i odgovorne upotrebe AI, i gde najčešće povlačite liniju?
Ivana Slović: Balans između brzine i odgovornosti je jedan od ključnih izazova u ovoj transformaciji. Sa jedne strane, postoji snažan pritisak da se ide brzo napred, tehnologija se razvija velikom brzinom i jasno je da kompanije koje čekaju rizikuju da zaostanu. Upravo zato, mi imamo ambiciju da se krećemo brzo i da iskoristimo momentum koji postoji.
Sa druge strane, potpuno smo svesni da AI zahteva poseban nivo odgovornosti. Radimo sa podacima, utičemo na procese i u određenim situacijama na donošenje odluka, što zahteva racionalan i obazriv pristup.
Zato brzinu ne posmatramo kao cilj sam po sebi, već kao nešto što mora da ide ruku pod ruku sa odgovornošću. To u praksi znači da radimo u kontrolisanom okruženju, da jasno definišemo gde AI daje preporuke, a gde odluka ostaje na čoveku, i da svaku inicijativu posmatramo kroz potencijalni rizik po poslovanje.
Liniju najčešće povlačimo upravo tamo gde postoji mogućnost da brzina ugrozi kvalitet ili sigurnost. Naš cilj nije samo da budemo brzi, već da izgradimo model koji je održiv, skalabilan i dugoročno ispravan.
